PRESS

		16.10.2006
			VREME PLI?ANIH PACOVA
			Lepo je videti ?ostakovi?evu operu Katarina Izmajlova na sceni. Podr?avamo. Bilo bi jo? lep?e da je postavka adekvatna. Ali nije. Uzbu?enje pred slovenskim Vocekom, disonantnom scenskom provokacijom Dmitrija ?ostakovi?a, na?alost splaslo je ?im smo u bogato opremljenoj knji?ici pro?itali tekst 'Pacovska vremena' reditelja Dejana Miladinovi?a koji ne samo da strepi i strahuje od budu?nosti nego se gnu?a na?e omladine i do?ivljava je kao narko-rejv gerilu. Slutnja i strepnja da Miladinovi? jedno ?eli, a drugo mo?e, postale su java onog trenutka kada su se svetla pozornice upalila. Publika je kao odgovor na savremenu operu (sli?no kao u pro?logodi?njim Hofmanovim pri?ama) dobila ?ak: dva mobilna telefona, par crvenih ?izama, par crvenih ?arapa, malo najlona, video bim, pli?anog pacova, par 'ze?ica' i monotoniju koja prevazilazi mo?i ?ak i nad-fanova opere. Naivnost i banalnost jezika s vremena na vreme dostizala je komi?ne razmere (grand-?ou ?uskanje i ekstaza u grupnoj sceni drugog ?ina). Stvar je svakako izvadio orkestar koji je pod mudrom i preciznom rukom Uro?a Lajovica davao jasne karakterizacije i ru?io auditivne granice. Dinamizacija radnje le?ala je na orkestru i veoma spretnoj Svitlani Dekar (u ulozi Katarine). Ipak nedovoljno za 2 sata i 45 minuta. Ostaje nam jo? da se upitamo: Kome je ovo namenjeno? Marija Babi? - Milovanovi?

		16.10.2006
			GODINA JUBILEJA
			BEMUS je svakako ove godine obele?en jubilejima. Fredi Merkjuri, Mocart, ?ostakovi? i ... Poklonili smo se Mokranjcu. Sa mnogo emocija i energije. Kako? Ko? Ve?e koje je reditelj Boris Miljkovi? odenuo u jednostavno, ali dostojanstveno ruho, ba? Mokranjcu po meri. Pa?vork sastavljen od Mokranj?evog stvarala?tva koje je interpretiralo devet horova Miljkovi? je dodatno dinamizovao citatima iz njegovih pisama. Izbor, na?in na koji su ispisivani, pa?nja poklonjena svakom detalju u?inili su naizgled neva?ni krol bitnim protagonistom. O?ivljavanje pro?losti uz kap mastila i zaokru?enu re?. ?ak je i vreme proticalo na starinski na?in. Ipak, mno?tvo horova na sceni i njihova razli?ita tuma?enja Mokranj?eve muzike najbolje su govorili o njegovim zaslugama. Autenti?ne interpretacije Kamernog hora Muzi?ke akademije iz Isto?nog Sarajeva, an?eoski glasovi hora Melodi i neprikosnoveni hor Obili? ostaju za nezaborav. Prefinjeni rediteljski zahtevi namenjeni samo da podr?e, istaknu, pokrenu, uvek usmereni ka umetnosti, a nikada egocentri?ni i ove godine su dokazali da Miljkovi?a treba zadr?ati i paziti. Jer, on je pravi! Da srpsko muzi?ko stvarala?tvo ne po?inje i ne zavr?ava sa Mokranjcem dokazale su dve premijere kompozitora Bo?idara Obradinovi?a i Aleksandre ?or?evi? koji po svojim umetni?kim osobinama i kvalitetima u najboljem svetlu pokazuju kuda ide na?a budu?nost. Sme?tene kao protivte?a i odgovor na pro?lost, ove kompozicije zazvu?ale su u pravom trenutku. Kada je vreme pro?losti trebalo ubrzati. 'Romar' Bo?e Obradinovi?a izveli su ?enski hor 'Barili' i pijanistkinja Sonja Lon?ar. Ovo minimalisti?ko, motori?no, delo hvata slu?aoca od prvog takta i dr?i njegovo uzbu?enje svojim uzburkanom i nemirnom ekspresijom, nezaustavljivom i beskompromisnom. Obradinovi?ev pristup horskom delu osvojio nas je izbalansiranim odnosom hora i instrumenta koji zadaje i izaziva, pregnantnom ritmikom i filmi?nim pakovanjem. Potpuno druga?ija, setna i sna?na bila je kompozicija Anje ?or?evi?. Bog grada - Hor du?a izveli su Guda?i Sv. ?or?a i akademski hor Obili?. Po?tovanje teksta i re?i koji zapravo diktiraju ovu jednostavnu, ali veoma gustu i ekspresivnu kompoziciju, satkanu od ekstrema dinamike i registara. Aleksandra ?or?evi? pi?e pravo iz du?e, a njena umetni?ka poetika sabira detinje i melanholi?no, uvek jasnog izraza, potpuno rastere?ena i iskrena. I na kraju, Druga rukovet, Tebe pojem i Darinka Mati? - Marovi?. Najlep?i poklon Mokranjca i Mokranjcu. Jedan od koncerata koji je obele?io BEMUS! Marija Babi? - Milovanovi?

		16.10.2006
			CAR JE GO!
			Ovo ve?e najverovatnije ?emo pamtiti kao najve?i proma?aj ovogodi?njih Sve?anosti. ?ta re?i? Opera bez scene, kostima i svetla nije opera. Posebno ako je re? o Mocartu. Minimalizam, futurizam. Molim? ?ak i minimalisti?ki titl! Koncertno-konobarsko izvo?enje (crne pantalone i bele ko?ulje) 'Don ?ovanija' bilo je prili?no tu?no. Posebno u godini Mocarta, u vremenu Bemusa, u trenutku kada smo za kartu izdvojili 800 dinara, za program 250!!! Ipak, moramo da pohvalimo goste, baritone Paola Konija (Don ?ovani) i Lizandra Guinisa (Leporelo) koji su ostvarili veoma dobre i celovite karakterizacije likova. Paolo Koni ve?to i suvereno je vladao scenom od po?etka do kraja opere kako u arijama tako i u re?itativima, dok je Guinis vi?e obe?avao na samom po?etku. Gost dirigent Berdonini, brzo se predao. U?inio je koliko je u zadatim okolnostima mogao, bez previ?e ?ara i nervoze. Neinspirativni orkestar je sve vi?e posustajao kako se predstava bli?ila kraju. Lev Puljeze potpisao se kao reditelj, scenograf i kostimograf. Zar se moralo ?ak u Italiju po crno-beli svet? Doma?a postavka bila je korektna, posebno Suzana ?uvakovi? - Savi? (Dona Elvira), a pa?nju nam je privukao i mladi bariton Neboj?a Babi? (Mazeto). Sanja Kerkez, ovoga puta, istakla se vi?e stasom, a manje glasom. Zahtevni pasa?i, kolorature, duboko pronicanje u sr? karaktera protagnista za mnoge je bio preveliki zalogaj. Ipak, veliki trud bio je primetan u svakoj interpretaciji. Bilo bi lepo da se ovde ne stavi ta?ka, zbog Mocarta, izvo?a?a i publike gladne dobrog operskog repertoara: Obucite operu!!! Marija Babi? - Milovanovi?

Vesti od 1 do 3od ukupno 40

Sledeća strana

Poslednja strana